Not known Factual Statements About Sta je Zen Budizam?!
Not known Factual Statements About Sta je Zen Budizam?!
Blog Article
U prethodnim opaskama pokušao sam da ukažem na uporedan razvoj pojedinca i istorije religije. S obzirom na činjenicu da se ovaj rad bivi odnosom psihoanalize prema zen-budizmu, osećam da treba razraditi bar još neke psihološke aspekte razvoja religije.
S druge strane, slobodoumniji i manje »potisnuti« roditelji težiće da svojim uticajem prošire društveni filter (i nad-ja) i povećaju njegovu propustljivost.
Sledbenik postaje “budista” tako što izražava svoju unutrašnju odluku da “uzme utočište” u trostrukom dragulju:: u Budi (istorijskom Budi i u svom unutrašnjem potencijalu da postane probuđen), u Dhammi (u učenju istorijskog Bude i krajnjoj istini na koju on ukazuje) i u Sanghi (monaškoj zajednici koja je štitila učenje i ostvarivala ga u praksi još od Budinih dana i svim onima koji su postigli makar jedan od stupnjeva probuđenja). S nogama čvrsto oslonjenim na tlo kroz uzimanje utočišta i uz pomoć jednog duhovnog prijatelja (kalyanamitta), koji će pomoći da ugledamo set, možemo se njime zaputiti, puni pouzdanja da zaista idemo stopama koje je za sobom ostavio sam Buda.
Koncept »iznenadnog probuđenja« značio je da se odbacuje sticanje zasluga i stupnjevito napredovanje. Da bi izazvali prosvetljenje, učitelji su se sve više služili vikom, ćuškama, pitanjima i paraboličnim radnjama.[two]
veka) Zen je veoma kritičan po pitanju nametanja bilo kakvog duhovnog autoriteta iznad uma, uključujući tradiciju i svete spise. Kineski č'an učitelj Linči (umro 866) je govorio:
Ovaj proces umovanja povezan je sa dvosmislenošću jezika, čim sam nešto izrazio rečju, dolazi do otuđenja, a potpuno iskustvo zamenila je reč. Zapravo, potpuno iskustvo postoji samo dok ne izrazimo posredstvom jezika Ovaj sveopšti proces umovanja rasprostranjeniji je i intenzivniji u modernoj kulturi no što je, po click here svoj prilici, bio ikad ranije tokom istorije. Upravo zbog sve jačeg naglašavanja intelektualnog znanja, koje je preduslov za naučna i tehnička dostignuća, pa s tim u vezi, i zbog naglašavanja pismenosti i obrazovanja, reči sve više zauzimaju mesto iskustva.
Budizam se ponekad naivno kritikuje kao “negativna” ili “pesimistična” religija i filozofija. Jer ipak (tvrde ovakvi kritičari) život nije sav patnja i razočarenje, već on nudi mnoštvo uživanja i sreće. Otkud onda ta pesimistička budistička opsednutost nezadovoljstvom i patnjom?
Zen učitelj Mumon napisao je: “Znat ćete, ali samo za sebe; kao nijemi čovjek koji je usnuo san koji nikom ne može ispričati.”
Ipak, sasvim jeneverovatno da će on biti svestan ovog osećanja, jer bi to bilo nespojivo sa osećanjem čitavog plemena; svest o ovom nepodudarnom osećanju dovela bi ga u opasnost da se oseti potpuno izdvojen i ostrakiziran. Zato bi pojedinac s takvim osećanjem gnušanja verovatno razvio psihosomatski simptom povraćanja, umesto da dozvoli osećanju gnušanja da prodre do njegove svesti.
Značaj ove vrste iskustvene spoznaje počiva u činjenici da ona prevazilazi spoznaju i svest u kojima subjekt-objekt sebe posmatra kao neki predmet, te tako prevazilazi zapadno, racionalističko shvatanje spoznavanja. (Kad se radi o iskustvenoj spoznaji, u zapadnoj tradiciji izuzetke predstavljaju Spinozin najviši vid spoznaje — intuicija; Fihteova (Fichte) intelektualna intuicija ili Bergsonova (Bergson) stvaralačka svest.
Sidarta Gautama je rođen oko 560. p. n. e. u maloj republici Sakja,[14] u današnjem Nepalu, u vreme kada je to područje bilo jedno od središta intelektualne i duhovne delatnosti. Sidartin otac je bio član saveta republike Šakja, a on je sebe opisivao kao kšatriju, člana vladajuće kaste.[14] Međutim, on je napustio palatu i postao prosjak pod imenom Gautama. Pošto je napustio dvojicu učitelja koji su ga učili nečemu što je bilo srodno joga filozofiji i praksi pristupio je, zajedno sa još petoricom učenika, surovim mučenjima tela.[13] Shvativši besmislenost takvog nemilosrdnog asketizma, počeo je da propoveda umerenost kao srednji set.
U Hrvatskoj je zanimanje za budizam prvenstveno prisutno na akademskoj razini, koja se očituje u prevođenju i znanstvenom proučavanju izvornih budističkih djela. Hrvatski filozof i budist Čedomil Veljačić (Bikkhu Njanađivako), profesor i jedan od osnivača studija indologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu prevodio je izvorne tekstove palijskoga kanona, i u nizu radova proučavao budističku i azijsku misao.
Theravāda (pali: thera “stari” + vada “reč, učenje”), “učenje starih” jeste naziv za školu budizma koja se oslanja na tekstove pali kanona ili Tipitaku, koju naučnici jednoglasno smatraju najstarijim zabeleženim Budinim učenjem.
Počeci mahajane mogu se tražiti još u radu učenjaka s Nalanda sveučilišta, posebno Nagarjune (o. one hundred fifty. – 250. g.), odnosno još i ranije u samostanskim krugovima istočne obale juga Indije gdje su se neki od najznačajnijih ranih autora po svemu sudeći formirali. U početku su u budizmu postojale samo neformalne doktrinarne/filozofske razlike gdje su pripadnici istog samostana ili učilišta mogli podržavati različite škole.
Report this page